Marketing u praksi

Blog "Marketing u praksi" je preseljen na novu adesu! WWW.JASNAKAMATOVIC.COM

Kakva su iskustva marketinga i PR-a u malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru.
Kako unaprediti poslovanje, primeniti alate, istraživati, kreirati mix, odrediti budžet...
Kako ulaganja u marketing jednom privatniku mogu biti merljiva i kako očekivati profit.

Ko su sve ti PR-ovci? Chapter 1

jasnakamatovic | 05 Decembar, 2008 20:53

O ovoj temi već duže razmišljam i da li da pišem ili ne? Verovatno će izazvati negodovanje ali... i ovaj put će se pokazati da su primeri iz prakse tj ličnog iskustva najbolji pokazatelji. Pa da krenem:

Jednom nedeljno mi u Inbox stigne, dopis neke PR agencije koje mi nude obuku i treninge. Sadržaj tih dopisa je manje-više isti: naučićemo Vas kako da koristite PR alate, kako da izgradite odnos sa medijima, organizujete KZN (koferencije za novinare), javni nastup, šta je ustvari PR... Ni ne čitam do kraja. Dopisi su preopširni i kada vidim da mi treba pola sata - jednostavno zatvorim i ne čitam (ili ima puno linkova pa moram da "klikam" i klikam i...).

Uglavnom, koja je poruka koju oni meni šalju? Da moja firma ima loše odnose s javnošću i na taj način nam se skreće pažnja ili da oni kao PR Agencija, a čija je to osnovna delatnost, jako loše rade svoj posao čim ja razmišljam ovako? Sad... Da li zbog nedostatka "posla" šalju svima - pa mi i to  govori da je konkurencija velika i zašto su onda cene treninga i obuke i dalje tako visoke? ili je sve ovo "prodavanje magle" pa ko se upeca. I onda pričamo o strategiji i svi se razumeju u PR i marketing. Uf.

Iskustvo:
Možda je moj način razmišljanja pogrešan? Polazim od sledećeg: za dodatnu obuku ili trening koji nisu predviđeni godišnjim planom, a koji se naravno plaćaju(ne mala svota) treba mi odobrenje kolegijuma i moram biti jako, jako ubedljiva! Kolegijum u mom izlaganju mora prepoznati primenljivost i direktan profit na neki način tj zaradu i unapređenje poslovanja. Kako da budem ubedljiva kolegijumu kada ni ja ne verujem? Zašto imamo tako lošu sliku? A zar nije PR "umetnost da se ljudima ponude razlozi da uvere sami sebe"?

Pre par godina sam insistirala da me u svim medijima potpisuju samo kao predstavnika moje firme. Ne menadžera, ne PR menadžera - nikako, jer dok sam gostovala na jednoj televiziji dečko koji radi u montaži je pitao kako da me potpiše i komentar mu je bio: opet neka PiaRovka! Užas! Idem uživo za par minuta a samopouzdanje zbog te jedne rečenice... Ali pazite šta je sve ta rečenica rekla, a to je, da o profesionalcima koji se bave odnosima s javnošću ta ista javnost ima tako lošu sliku?! Da nam je PR loš! Neeee... Kako mi je tada sve bilo jasno i kako su se kockice spakovale i kako se u meni probudio inat. I tek sada, skoro posle dve godine "grebanja", intenzivnog rada na PR-u koji će prvenstveno imati za cilj kredibilitet moje firme i moj lični, ponovo mi je u potpisu Marketing i PR Menadžer.

Problem je u osnovi tj počecima: jedno vreme je bila moda da budete PR. Ono, super se slagalo ispod imena, bili ste drugačiji i svima ste objašnjavali šta je to PR i šta je vaš posao. Televizije su bile preplavljene sa devojkama veoma lepog izgleda koje su "nešto" pričale i za njih se vezivala ona ružna slika 90-tih (i sponzoruša) jer sam ja prva koja menja kanal kada naletim na takav prilog.

PR u Srbiji nije imao strategiju. Malo je bilo profesionalaca. Posao takvog pr-a je bio da lepo izgleda, da je šarmantna, da lepo sve ispriča i ne napravi lapsus i da nema tremu. Sve u svemu da bude baš lice za TV. Ustvari to što su ti razno-razni pr-ovci u to vreme pričali - imali su samo jedan cilj - da deluju ubedljivo. I samo to. Da li sećate tih vremena? Svaki kafić u gradu je imao PR menadžera?! 

Da bih mogla svoj stav da iskazujem na ovaj način i ovim tonom moram imati argumente. Zato sam u naslovu i stavila Chapter 1 jer je ovo tek početak priče o odnosima s javnošću: da li maloj privatnoj firmi sa trideset zaposlenih treba PR uopšte?

A kako se meri da li je neka firma mala, srednja ili velika? Po broju zaposlenih, po imovini koju poseduje, po tome gde joj sedište i kako izgleda...? Samo jedna stvar je merilo - koliko i kako uspešno poslujete.    

I otvorila sam novu temu na svom blogu: PR u praksi - iz razloga argumenata koje sam gore spominjala. Jer sve što radimo ima neki cilj. Tako i ovo moje pisanje. Da razmenim svoja razmišljanja i iskustva jer je u ljudskoj prirodi: da svoja shvatanja o većini stvari u životu bazira na tome šta naše okruženje misli o nečemu. Što je uprvo naš posao: da utičemo na naše okruženje da ima pozitivnu sliku.

A što se prakse tiče, mom kolegi na msn-u kao personal message stoji: iskustvo je srazmerno količini uništene opreme ;). Ima u tome istine.

Komentari

Re: Ko su sve ti PR-ovci? Chapter 1

Aleksandar Ratkovic | 06/12/2008, 12:11

"iskustvo je srazmerno količini uništene opreme"

Odlicno receno. Na greskama se uci, svakako.

Kako se u Srbiji postaje PR?

Danijel | 06/12/2008, 14:41

Mislim naravoučenije.
Ode se kod plastičnog hirurga.
:)))

Re: Ko su sve ti PR-ovci?

Dragana Djermanovic | 06/12/2008, 22:39

@Jasna: mislim da se od tebe može čuti dosta zanimljivih opservacja na temu iskustva i PRofesije uopšte, obzirom da dolaziš iz zanimljive kompanije. Što se tiče agencija, jednom rečju - užas. Bruka i sramota za PR i to pre svega što elementarne stvari nisu uradili (analiza, poruka, CILJNA GRUPA) već gađaju koga stignu...
Primer iz prakse, ima tome, agencija za PR organizuje predavanje; ja jedna od predavača; dva dana pre događaja zove me cura da pita da li dolazim, ja kažem naravno da dolazim, pa ja sam jedn (od samo 3) predavača!!!! "Jao izvinite, uh, tuc-muc..."
Veruj mi! Šta reći?!
Puno ćeš pisati definitivno ako si se namerila da demistifikuješ PR u praksi ... samo hrabro, meni lično jako mnnogo znači sve što ćeš reći :)

istina na videlo

Stanislava | 07/12/2008, 00:45

Razmišljam nešto...do sada smo uvek bili(e) previše suzdržani od bilo kakvih negativnih konotacija na račun PR agencija koje "bombarduju" mejlovima (poslovna etika, kućno vaspitanje, nešto treće...)
Sa druge strane, uvek smo ih ostavljali bez bilo kakvog odgovora, čak se ni udostojili da pročitamo do kraja neke od ponuda... Ne znam da li im je gospodja Dragana pisala navodeći pomenute argumente, ali svakako nekima od njih treba jasno staviti do znanja gde im je mesto. Vredi pokušati, baš me zanima kakvu će strategiju "odbrane" smisliti. Podršku imaš 100%
p.s.Tema zaista zaslužuje više poglavlja...

nije svejedno

Jasna | 07/12/2008, 02:17

Hvala Vam svima na podršci :)
Imala sam utisak da će biti uglavnom negativnih komentara.
Razmišljam kako je metod "case study"-ja uvek dobar pokazatelj i kao pozitivan i kao negativan primer (u tom smislu). U našoj zemlji ima toliko SMB firmi koje lepo posluju ali kao da su njihova iskustva marginalizovana. Kakva je tu situacija? Kao primere dajemo "velike" a da li su ti primeri nama (malima) primenljivi i u kojoj meri? Jer i male firme ulažu i u PR i u marketing. Iskreno, nadam se da će se i u tom smeru skrenuti nečija pažnja. Pokušaću da kroz blog pokažem gde smo sve imali uspeha i neuspeha. Teško je pričati i pisati na ovu temu, ne bez argumenata jer je najlakše kritikovati a i znate kako je: uvek ima onih "pametnijih". Ne bih da se ovaj blog shvati samo kao kritički, na račun rada drugih, razmena iskustva je i vrsta edukacije.

Gabor

Gabor V. | 07/12/2008, 20:14

Poštovana!
Srdačno Vas pozdravljam jer posle pročitanog teksta mogu samo da se složim, kako mnogi rade sve pa i ono što ne znaju. Kako se neki gađaju izrazima za koje i ne znaju šta znače. Obično me pitaju kada kažem šta sve radim, šta sam završio. Kažem obično kako imam završenu životnu škola marketinga na terenu. Želimo Vam uspešan rad bloga i privatno sve najbolje. Gabor V.

diskutabilno

Bolje je da znate nego da ne znate | 07/12/2008, 22:39

Lepa pojava - jos jedan PR blog u nasoj blogosferi, cestitam!

Jel mogu ja samo nesto ne mnogo lepo da kazem? :( Izvinjavam se unapred ako me pogresno shvatite.

PE-ovi ne treba da budu pred kamerama. To je greska (!). Oni treba sve da urade pre nego sto GM ili neko drugi stane pred kamere. I da se sklone.
Ovo cemozda malo da boli: u vaznim i uticajnim medijima PR-ovi su zabranjeni za intervjuisanje (osim ako sr.gov.rs sluzba ili MUP) i to se racuna kao pocetnicka greska. PR je tu da (pre)usmeri, da pomogne novinaru da bolje obradi temu.
Drugo (ovo nije strasno :-) agencije koriste mailing liste za koje ste se sami nekada na nekom skupu kandidovali i potpisali. Sad, sto nemate novih ljudi u firmi i sto velike firme budzetiraju trenige unapred, to je druga prica - trebalo bi da je, kao i u bilo kom drugom email marketingu ostavljena opcija da ne zelite a primate vise obavestenja (bla, bla).

poz.

diskutabilno(m)

Jasna | 07/12/2008, 23:33

Naravno, i to je tačno. Sledi Chapter 2, 3, 4 ... :) kao nastavak priče o odnosima s javnošću.

Gabor

Gabor | 08/12/2008, 09:14

Pročitao sam tekst koji kaže da PR ne treba pred kameru, a onda još radikalnije razmišljanje, TO JE GREŠKA. Da li baš PR treba pred kameru, ostavljam na procenu, a da je to greška, to se ne mogu složiti. U medijima sam i u marketingu, na neki način već 30-tak godina. Kada sam počinjao raditi marketing u lokalnoj tv, direktor je rekao kako mi iz marketinga ne trebamo ispred kamera jer to nije dobro. E to je bila greška, jer otkako smo kolege i ja počele voditi tv shopove, reportaže iz firmi, bio nam je znatno olakšan ulazak u firme budućih i tadašnjih sponzora. Odmah su rekli, a da znamo vi vodite onu emisiju...i posao je bio 50% lakši. Razlog jednostavan, nismo morali pričati poznatu priču predstavljanja, znate mi radimo korektno, nismo nikog prevarili... Situacija ima puno, jedna od najlepših otkako sam vodio emisiju o nekretninama punih 7 godina: stojim na želj. stanici u Budimpešti, prilazi mi momak i pita, a jel vi vodite onu tv emisiju. Samo što se nisam srušio. Znači, da li baš PR ispred kamere, prosudite sami, ali ljudi koji rade marketing na terenu, obavezno!

Pravovremeni plan treninga

businesscase | 11/12/2008, 09:56

Problem sa pravdanjem treninga na strucnom kolegijumu je prisutan u svakoj kompaniji. Mozda bi konkretna saradnja sa agencijama koje nude edukaciju pomogla prilikom pravovremenog planiranja edukacije, budzetiranja na pocetku godine, u skladu sa strategijom HR menadzera firme.Iz dosadasnjeg iskustva, kljucno je pogledati ko je predavac na ponudjenom treningu jer moze se desiti da je predavac odlican ali da programu nije posveceno dovoljno PR paznje..
Pozdrav

Re: diskutabilno

Dragana Djermanovic | 16/12/2008, 09:58

Mišljenja sam (a i sad već desetogodišnje iskustvo to potvrđuje) da su PR-ovi uglavnom vrlo dobri prezenteri. S druge strane, obzirom da kompanije čine ljudi (a ne jedan čovek) potrebno je da sporadično širi auditorijum viđa razne predstavnike kompanija zadužene za pojedinačne pooslovne segmente. Međutim, nekada je to neizvodljivo. Nisu svi u kompaniji obučeni (talentovani) za javne nastupe. Takođe, kompanije će (posebno manje kompanije) teško pristati da osim u edukaciju PR-a (a vidimo da i to može biti problem) ulažu i u edukaciju ostalih članova tima kojima promocija nije primarni posao. Ima rešenja, naravno: kompanija mora imati "lice" zaduženo za koordinaciju i kad god za to postoji potreba, za realizaciju javnih nastupa. Ta osoba mora biti adekvatno edukovana za javne nastupe. Ona, kao takva, bez većih problema može sporadično organizovati interne treninge javnog nastupa (i motivacione), a kada dođu rezultati (feed back iz medija) i kompanije će početi drugačije da razmišljaju i da proširuju mogućnosti za kvalitetniju edukaciju šireg kruga menadžmenta.
Još nešto, PR bi bio radije viđen gost u medijma da se uopšte zna u dovoljnoj meri šta ta funkcija nosi i da su PR-ovi na "visini zadatka". Opet ja istu pesmu... Jasna, molim te ne zameri :)

Diskutabilno

Marko Selaković | 16/12/2008, 21:46

Niko ne tvrdi da menadžer za odnose s javnošću ne može ili ne treba da se pojavi ispred kamere. Ipak, moja teza je da (ako govorimo o onima koji odnose s javnošću tretiraju kao stratešku funkciju) njihov doprinos može biti mnogo veći iza kamere - u definisanju komunikacijskih ciljeva, poruka i strategije, kao i u pripremi za javne nastupe. Naravno, ako nekoga pripremaš za javni nastup, to podrazumeva da već poseduješ potpuno razvijene prezentacijske veštine.

Lično iskustvo: ne volim da sam pred kamerom u funkciji klijenta, ali ako okolnosti to nalažu - zašto da ne?

p.s. nadam se da će i ovaj blog doprineti rasvetljavanju mnogih oblasti delovanja odnosa s javnošću i da će se ponešto i naučiti. Svako novo iskustvo je dobrodošlo :)

Bolje je da znate nego da ne znate, drugi deo

Bolje je da znate nego da ne znate | 06/02/2009, 04:13

Citam sad blog i vidim da ima jos komentara...da pojasnim samo, htedoh reci da ne moze (ne sme) PR da daje intervju umesto GM-a. Ako mu je u opisu posla i ako je pozeljno, moze da da sugestije, usmeri komunikaciju, uradi autorizaciju...ali PR je pre svega strucnjak za komunikacije.

Zamsilite da PR na svakom poslu (a menjaju ih Evroljani cesto, malo redje samo nego grdjani US) daje eskpertske intevjue, pa jednom za banku, posle za vojsku, potom za indsutriju pilica, tj, u ime nje...ne ide. Tako se gubi kredibilitet i medija, i coveka, i PR-a koji uvek i sve najbolje zna.

Sto se prezentacija tice, slazem se - i treba da ih drzi onaj ko je tome najvicniji ;)

Re: Ko su sve ti PR-ovci? Chapter 1

Jasna | 06/02/2009, 16:16

@Bolje da znate nego...
"Prilagodite vožnju prema stanju puta i uslovima u saobraćaju" ;) Sećate se?

Mislim da je vrlo važno da stečeno znanje i iskustvo prilagodimo i primenjujemo prema uslovima i datim okolnostima.
Na kraju krajeva, ako to nismo sposobni da uradimo, onda se ne možemo smatrati ni profesionalcima.
Inače ponašati se po default-u je moguće samo u specifičnim oblastima i života i rada ;)

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.co.yu