Marketing u praksi

Ja sve odlažem lečenje... Naježih se koliko mene ima u tvom tekstu.

Pa lako ovima što ostavljaju cigarete - bace paklicu, ritualno je izgaze i - to je to. Kod Twittera je malo teže... ;)

A možda primeniti taktiku iz onog starog vica - Naruči čovek 10 vinjaka, pa prvi i zadnji prospe, a onih 8 iskapi i na kelnerovo zabezeknuto pitanje što to radi, odgovori "Prvi mi ne prija, a zadnji me uvati"...? Pa tako, recimo, preskočiš 1. i svaki 10. tweet... ;)

uspešno skinut sa neta.
i stvari su sad u kontroli.
;)))))

http://i36.tinypic.com/j95v8p.jpg

Kao i svaka zavisnost, kada jednom zagrli vise ne pusta iz zagrljaja.
Samo jaka volja i sve se moze dovesti na neku prihvatljivu normalu.
Pozdrav.

Svaka cast na hrabrosti, samo napred! Ja sam imala srece da mi se sve toliko smucilo da vise ne mogu da pogledam komp posle radnog vremena. Zaista osećam muku jer se već dugo ne zanimam ni za šta osim za IT.

Osetila sam koliko mi novine prijaju jer su raznovrsne i nikad ne znaš na šta ćeš da naiđeš :)

Trudim se da se više družim i izlazim, a kada to ne radim onda čitam knjige. Rezultati su dobri, 12 komada za poslednjih mesec dana :)

Prija mi ta odvojenost od kompa, pa sad i kada sam u 7 tu, a ne bi trebalo, to je zato jer u poslednjih 7 dana nisam provela ni jednu jedinu sekundu na netu.

Moj prijatelj se čudi nama, alkofilima, jer se nalazimo uživo, a ne preko interneta i pijemo pravo vino i pivo, a ne ono virtualno koje se šalje preko Facebooka, na primjer. Kaže da ćemo se pretovriti u alkoholičare i da je idiotski družiti se jer to vodi u alkoholizam. Tako on kaže. Te dvije stvari je povezao. Ni fudbal ne igra s nama jer poslije toga može se dogorditi da popijemo pivo u kafiću pored igrališta. Taj moj prijatelj od 2002. nije izašao iz svoje kuće. Eno ga za kompjuterom.

Danas jos nisam Twitnuo... JES
Nisam siguran da li cu uspeti da ne twitnem do sutra, ali se skidam evo vec nekoliko dana.
E sad, skidam se malo morgen. Nema sanse, sve sam ispratio, iako nisam twitao...
Ne moram da se trazim u tvom postu, slicno sam pisao i javno prizno da sam ovisnik, zavisnik, bolesnik i sve sto jesam kad je net u pitanju. Blogovi i Twitter... Ostalo nekako kuliram za sada. Igrice sam presatao da igram pre 10 godina, nemam kad... Televizor sam prestao da gldeam pre nekoliko godina, samo komp i NET !!
ZIVEO NET !!!

...imate osećaj da nešto nije u redu i kao "svesni" ste šta radite i šta sve ne radite a trebali bi ste. Onog trenutka kada Vam neko skrene pažnju na ponašanje uključi se ona mala lampica u glavi i počne da blinka: alert, alert!
I brojala sam tj precrtavala dane koliko nisam na Netu.

Uživala sam u svakoj aktivnosti i to onako od srca... i dalje uživam. Samo treba naći meru i ne zapostaviti sve drugo.

evo rešenja za odvikavanje:
kupite fotoaparat i pravac bilo kuda, i videćete da vam u tim trenucima neće comp uoopšte nedostajati...

govorim iz ličnog iskustva...

Naći meru u bilo čemu je teško, a u korišćenju interneta - veoma teško. Ali mora se.

Draga Jasna, jako bitan post.
Ako smem, rekla bih post-prekretnica... i to iz ličnog iskustva.

Moj post koji sam dole linkovala je nastao negde u sličnom raspoloženju prošle godine :)
Posle njega, i tog razbuđivanja i razumevanja šta se u stvari događa i koliko sam ja (i sve oko mene) drugačija od kada sam aktivni korisnik neta i njegovih blagodeti, promenilo mi je kurs.
Videćeš, i dalje ćeš uživati, okolina će postati tolerantnij a ti mudrija u smislu: kvalitet (i targetiranost) zamenjuje kvantitet!
Eto, načinila si još jedan korak napred.

Hm, pa ti si baš brza, znaš?
;)

http://www.draganadjermanovic.com/2008/09/05/cyberspace-i-real-life-komunikacija/

Uh, slazem se ... Ali ima leka ...

Prosle godine sam u ovo vreme boravio u Bosni, tacnije predelima koji su malo dublje u prirodi. Drustvo se iznenadilo jer je to bio prvi put da sam prilikom izlaska iz kuce zaboravio mobilni telefon!!! Notebook sam sa teskim zaljenjem ostavio kod kuce (kasnije sam se sam sebi zahvaljivao na ovom gestu) ...

Tj, prvi put sam se opustio...

More i slicni izleti ne opustaju koliko sto sirovija priroda.

Ne dovoljno cesto koliko bih zeleo organizujem izlete na Frushkoj gori i po nekim predelima vojvodjanske ravnice... Sto manje urbanim. Za mene je to lek ...

Tweet UP u prirodi ?! Mislimo o tome ...

svi smo mi kroz ovo prošli :)
vremenom dođe do prezasićenja, te se smiriš i prestaneš da budeš zavisnik :)

da bi proces ubrzala, organizuj vreme na netu. daj sebi 2h prepodne i 2h popodne i tako ih i iskoristi, od 10-12h i od 16-18h ni min duže.

mada, kaže ti neko ko je na netu po 10h na dan :D

Eh, sad imam slobodnog vremena pa sebi dajem malo jače doze interneta, ali ne zadugo :)

Imam utisak da su svi koji su ostavili komentar bili ili jesu u sličnoj situaciji. Naravno i ja. Shvatila sam da sam zavisna od interneta, najviše od bloga, jer u svemu što mi se dešava, čujem, vidim, tražim temu za post prošle godine u ovo vreme. Na to se nadovezao FB ( i drugarica koja ga je koristila koliko i ja) i na kraju Twitter.

Našla sam način da svedem korišćenje interneta na "pravu meru". Prvi korak je bio da ne ponesem lap-top kada sam išla u Istambul prošle jeseni. Dobro društvo, mnogo interesantnih stvari za videti i eto, prolete dani.

Internet je korisan proizvod savremenog društva, samo treba naći meru.

Navijam za tebe da nađeš svoju :)

Najpre, svaka čast na hrabrosti za pisanje ovakvog posta! Volim iskrenost i srčanost u tvojim postovima.
Mislim da svi aktivni korisnici interneta pre ili kasnije dođu u sličnu situaciju. Treba pronaći meru i reći sebi "STOP". Ja sam to nekada davno doživela, možda ne u tolikoj meri kako si ti ovde opisala, ali vrlo slično. Sada umem da koristim kompjuter i net onoliko koliko me zadovolji i koliko mi je potrebno.
Kao što Dragana Dj. reče, targetirano i kvalitetnije.
Drago mi je da si uspela da iz ovakve situacije izvučeš ono najbolje.

Draga Jasna

to kako si ti odlučila da imaš problem odrazilo se na tvoj život - internet može postati problem ako vas neki dovoljno snažan (ili mnogoglasan) autoritet u to ubedi :)
Što više budete ovladavali tehnikama, radićete efektivnije ergo ostajaće vam više vremena za prave žive ljude.

Srećom, ja sam people-addict, ne tech-addict. Za mene su informacije i odnosi sa ljudima (i u nekom delu kreativnost, mogućnost slobode u stvaranju) osnovne postavke. Otud i na web gledam isto kao i na svako drugo okruženje - divno je i najdivnije to što nismo ograničeni prostorom da se družimo (ili "družimo") s kim hoćemo, to ne moraju biti nužno ljudi iz istog grada ili sela, iz istog kraja grada ili škole..

Simptomi koje opisuješ su stravični :))) A što se dečka tiče....jao! Imala ja jednog...davno. Nakon što je dovoljan broj puta rekao "gasi komp", morala sam da ga ostavim. Užas jedan. Kad sam pitala a šta predlaže rekao je "hajde da gledamo TV" :)))

VAŽNO JE I NAJVAŽNIJE da ti uživaš :) A što se mršavljenja tiče NIKOME nije lako da redovno vežba (osim sportistima, a ni njima uvek).

Drž' se, ne daj se, s tobom smo :)))

Nikad nisam shvatio čemu tviter služi a već postoje zavisnici (neko bi to mogao reći i za cigarete).

Ja sam dosta igrao igrice ranije, može se reći da sam bio zavisnik od civilizacije. To me drži neko vreme i kad vidim da sam preterao jednostavno je deinstaliram i ne ubacujem više u računar (do sledeće godine).

To je i ovde moj savet, obriši nalog i nemoj više da to radiš. Kao i kad se ostavlja pušenje, nema tu smanjiću na par, ili pušiš kao uvek ili ostavljaš skroz.

Kao jedan internet ovisnik drugom - ne brini, proci ce. Bar mene svaka nova stvar na netu ne drzi vise od par meseci i onda polako dosadi, slicno je bilo i za FB i twitter, mada meni je ta zavisnost koju ti opisujes bila jos na forumima BBS-eva i fidonet mreza 90-ih ;) E sad, ili sam ja blagosloven time da mi sve brzo dosadi pa se lakse nosim sa racunarskom ovisnoscu, ili se zavaravam, jer brzo nadjem drugu, ne znam ;) Ali sustina je sledecea, kada izadjem u ultra zelenu prirodu po suncanom danu, jednostavno me to ponese i prepustim se prirodi potpuno i apsolutno ne osecam da nesto propustam, istinski posle toliko godina neta, verovano da bih na prste mogao da izbrojim situacije u kojima sam "nesto" propustio "na netu" ... Inace jako bitan elemenat u borbi protiv svake zavisnosti je da ti ne bude nON stop u mislima cinjenica KAKO si zavisna i kako ne mozes da kontrolises zavisnost. I bez obzira sto se odvikavanje radi po obicaju presecanjem i potpunim prekidom sa zavisnoscu, sto je mozda efikasno u alkoholizmu, ali u doba racunara mi si to ne mozemo priustiti, ali opet ne treba ni praviti bauk.. vremena su se promenila, ljudska rasa evoluira, i ja kazem osim nekih ociglednih fizickih posledica kao kilogrami i zdravlje zbog sedenje, ko nam moze reci da je ova komunikacija losija od neke driuge koju mi nazivamo pravom!? Ja licno nista ne bih imao protiv zivota u cyberspace-u ili jos vise informatizovanom drustvu (da da, ja sam geek) jr ipak, mi ni danas jos ne znam sta je realnost i da li je realnost u stvari virtuelna ili prava, za mozak je ONA koja je uverljiva. Onaj ko se malo zanimao filozofijom dosao je u principu do toga da je sve virtuelno u stvari, sada da ne zalazim u detalje i da ne duzim komentar, opusti se, ne brini - setaj malo vise.. ali nece se nista desiti da i na brdo poneses netbook na kome ces da proveris facebook na kratko!.. bitna je (kao i u svemu zar ne) umerenost... ali kada nema niceg drugog zanimljivog, pa necu valjda da blejim po parku ili dragstoru a kuci bih mogao da radim nesto pametno na kompu (kao na primer saznam nesto novo na wikipediji?? ;) zar ne? :) POZDRAV

Imam veliki problem. Moja kći (21 godina) izgubila je dve godine na fakultetu, a evo sada će izgubiti i treću, jer "ne može više da uči te gluposti". Lagala nas je dve godine o svom statusu, lagala da je upisala drugu godinu, a nije davala ispite, niti slušala predavanja. Sada sam shvatila da je i u Beogradu vreme provodila u stanu,za računarom. Podrazumevalo se da joj moramo naći stan sa ADSL vezom, to je čak bio važniji uslov za iznajmljivanje stana, nego blizina fakulteta. Istinu smo saznali slučajno, proveravajući njen index, a mislim da bi nas i ove godine lagala nesmanjenom žestinom.Da ne pominjem finansijski kolaps porodice, jer student privatnog fakulteta iz unutrašnjosti, koji ode u BG na studije, mnogo košta svoje roditelje. No, to je samo kolateralna šteta. Najgore je sledeće: Ona trenutno provodii vreme kod kuće, svo društvo je u BG na studijama. Ne izlazi nigde. Ne druži se ni sa kim. Nema nikakvu viziju. Ne zna (i ne zanima je) šta će sa svojim životom, nema viziju, nema cilj...Nema dečka, nema drugarice, nema izlazaka, ništa. Odbija svaki razgovor, a mi, roditelji, izgleda glumimo ludilo, dopuštajući ovakve stvari, zagovarajući drugarski pristup i stav "ništa na silu". Apelovali smo na njen razum, misleći da će sama shvatiti da joj život prolazi, ali ništa.Pokušali smo da zabranimo računar, ali je napravila scenu histerišući kako ona u ovom gradu nema nikog i kako će poludeti ako joj ukinemo Net, pa smo i od toga odustali. Naravno da nema društvo kad svi studiraju, a nove prijatelje ne može da stekne jer nigde ne izlazi! Molila sam da upiše kurs jezika, kurs kozmetike, da volontira u Crvenom krstu... bilo šta, samo da svoj život uzme u svoje ruke i da se nečim bavi. Odgovor je - razmisliće, ali vreme prolazi. Šta mi ostaje ? Skupa psihoterapija, a gde i kako u unutrašnjosti ? Molbe, pretnje, grdnje ne pomažu, drugarski stav ne pomaže. Dete mi tone, a i mi kao roditelji, jer se osećamo tako nemoćno. Šta sad ?

Internet je kao droga. Ako ne i gore jer se smatra bezopasnim. Meni je malo falilo da budim u slicnoj situaciji kao vasa kci ali na vreme sam se otreznila. Kod mene je inernet bio kao izlaz iz realnosti. Kada je trebalo nesto vazno da se desi ili se vec desilo, stalno bih 'visila'. Hvala Bogu pa sam umela da stanem. Obrisem sve profile, igrice, postove. Ne ulazim po mesec, dva. A onda kad mislim da je dovoljno proslo mogu slobodno da udjem. Nisam se nikad vise toliko zarazila... Vasa kci ima tezak problem, nece ga resiti tek tako, pomoc svih vas joj je mnogo potrebna. Bice bolno ali mora se. I pristupite problemu kao da se drogira, kao da koristi heroin, drugacije ne moze.

testing....testing.... ima li Vas na net-u?

Sve dok si na Twitu ili Fejsu, da vidis neku informaciju, pricas sa nekim ili tako nesto u redu je. Kada pocnes da na svakih minut klikces f5 tada zabava postaje smrt! Umrtvis se na fejsu i slobodno vreme postaje vreme samounistenja.
Nemoj da visis puno na drustvenim mrezama bez potrebe. Ako je posao u pitanju, podrzavam te.
Pozdrav

Ko nije zavistan?

cheap essay writing service essay writing scholarships for high school students literature review writers

do my math algebra homework essay writing rubric 6th grade where can i buy essays

apa research proposal geography homework writing a personal essay for graduate school

bibliography assignment research proposal mathematics writing a personal essay

essay writing beginners buying essays help writing a college research paper