Marketing u praksi | R-E-S-P-E-C-T

R-E-S-P-E-C-T

jasnakamatovic | 27 Februar, 2009 11:05

All I'm askin' Is for a little respect, mister !!!

Danima istražujem (i nadam se) po Internetu ne bih li pronašla bar jedan sajt koji se bavi IT potrebama žena. Da li znate da ne postoji ni jedan (Srbija, okruženje) sa ovim sadržajem. Mislim, žene i IT – ako krenete da guglate naićićete na veliki broj portala i foruma gde se žene i IT spominju u podsmešljivom i podrugljivom kontekstu, o vicevima i da ne pričam... „Hoćete li mi iskopirati Internet na ovu disketu?!

Kada kažem „za ženske IT potrebe“ mislim na kompletnu ponudu računarske ili IT opreme – od Notebookova, tašni , fleševa, miševa u boji... i slično. Svaki svetski proizvođač žensku populaciju smatra vrlo ozbiljnim potrošačima. Roba koja se namenski proizvodi i dizajnira za pripadnice nežnijeg pola uvek je i skuplja. I to poprilično.

Čime smo zaslužile ovakav status?

Skoro sam na jednom radijskom gostovanju imala prilike da sa jednom slušateljkom podelim iskustva na ovu temu. Postavila mi je par pitanja: Kako da kupim laptop u boji a da mi se niko ne smeje? Sve koleginice ih imaju crne ili sive i sada, ako se pojavim sa roze ili žutim niko me neće shvatiti ozbiljno!!! I POTPUNO JE U PRAVU! Lično – isti problem, bez obzira što radim u IT industriji. Svaki put kada kupim novi, čežnjivo gledam u one u boji i uvek se odlučim za crni jer DOBRO ZNAM kako muškarci reaguju kada se pojavim sa nekom, za njih fancy, IT stvarčicom (sad but true). I obavezno komentarišu ili mi već nekako stave do znanja svoj stav o tome. Zašto da sebi pravim dodatni problem? I onako je komplikovano raditi marketing u IT industriji... I još sam plavuša.

Da li preterujemo?

U ovoj oblasti sam od 1994. godine i ništa se nije promenilo u smislu odnosa – potrošač/ponuda/potražnja. Prosto mi je neverovatno kakvi smo, tj da spadamo u grupu najzahtevnijih. Perfekcionisti do iznemoglosti. I stalno kukamo i gunđamo. Retki su slučajevi kada je IT poznavalac zadovoljan proizvodom – ne samo od strane prodavca već od samog proizvođača. Na svakom boljem forumu koji se bavi IT-ijem obavezno postoji i tema: Iskustva sa kompjuterskim prodavnicama i prodavcima. A kakvi smo mi, kupci?!

Vrlo je razumljivo zašto je situacija ovakva. IT industrija je pronašla primenljivost u svim sferama života i rada. Razvija se neverovatnom brzinom i da ne govorim kakva su predviđanja u kojim pravcima će se razvijati savremene tehnologije. Odlično je što je poznavalaca sve više (napredni korisnici) ali je i veliki broj onih koji ovo smatraju nekom vrstom prestiža ali onih koji su jednostavno morali „ispratiti tempo“ i na taj način su se uporedo i edukovali i obrazovali. Kroz testiranja kupljene opreme i razmenjujući iskustva. Koristeći.

I na blogu Ekonomija i Informatika pročitala sam post o odnosu muškaraca prema ženama koje rade u ovoj branši. I stvarno mi je ponekada dosta tog stava. Obični ili klasični korisnici poznaju samo elementarne stvari i to im je sasvim dovoljno da zadovolje svoje svakodnevne potrebe: malo interneta, malo pošte, igrice i slično. A od žena se očekuje, šta? Da sve do jedne budemo hakerke?

Ženama se zamera što potpuno bespotrebno potroše dodatni novac na slušalice sa Svarovski kristalima, na miša koji menja boje, na tašnu u boji, na pozlaćeni LG flash, mp3 plejer sa cirkonima...

Često mi postavljaju pitanja: kako se boriš sa svim tim stvarima? Kako reaguješ? Ne reagujem! Teram po svome... Radim duplo više od većine mnogih muškaraca ili svojih kolega. Nemam potrebu da se pravdam i objašnjavam zašto nešto volim. Volim jer sam žena i što mi je takva priroda.

Ako kupim nešto u boji – ne znači da imam manje znanja. Ne znači da moram poznavati neku matičnu ploču do najsitnijih detalja. I zašto bih?! Ono što mene kao korisnika zanima i dokle ide moje poznavanje performansi i tehničkih karakteristika neke komponente /proizvoda je: koliko je meni ovo primenljivo u svakodnevnom radu. Da li ovaj računar svojom konfiguracijom zadovoljava moje potrebe. Ne možemo svi sve znati a poznajem neke softveraše koji čak ni nemaju želju da bolje upoznaju ili nauče hardver...

Zašto bilo kome moramo pravdati kako trošimo svoj novac? Ali nije „štos“ da li i koliko žene troše novac na IT (iz ovog ugla) već zašto muški deo sveta ima toliko predrasuda po pitanju naše kompetentnosti u poznavanju prilika u IT industriji? Kada će se to promeniti?

Moja jača polovina ponekada ima običaj da kaže da sam postala „prava muškrača“ i da pričam „kao oni tvoji serviseri“. I ni jedan moj kolega ne očekuje, niti komentariše niti mi stavlja do znanja – ni jednoj od nas u firmi – da smo neupućene i po potrebi zatraže savet ili se konsultuju bez ikakvih problema (i sa sumnjama u našu komptetentnost sa svakom iz svog domena).

Ponekada nam je (ženama) potrebno da uložimo i još onaj jedan dodatni atom snage više od nekog muškarca da bi se i naš „glas“ čuo. Tužno što je, što i u 21. veku muškarci u ovoj trci imaju, (tih uvek spornih) par metara – prednosti.

Ono što me rastužuje svih ovih 15. godina koliko radim, da mi je za mnoge stvari u poslu uglavnom trebalo više više vremena, zalaganja, truda, dokazivanja... samo jer sam žena. I što muškarci po nekada toga uopšte nisu svesni.